"Veliki rat" Aleksandar Gatalica

Odlomak iz romana "Veliki rat" Aleksandra Gatalice

CELINE DION canta in Napoletano - AMMORE ANNASCUNNUTO (Live in Las Vegas)

Miloše! MILOŠE! MAMA! MAMAAAAA! DOLAZI! JOŠ SAMO MALO... AJ NA SUNCE! SKLONI SE SA SUNCA! DA TE ZAGRNEM? JEDI! HOĆEŠ SMOKI? BRESKVU? UZMI BRESKVU! HOĆU LIMUNADU 😣 EVO TI BRESKVA. Sok breskve kaplje. DAJ MI DA KUPIM SLADOLED! Otopljena čokolada po betonu skuplja muve i pčele. Djeca krešte a ni roditelji ne zaostaju u kreštanju za djecom. Ni misli svoje ne možeš da čuješ a kamoli muziku koja trešti sa razglasa. Lubenica, u kutiji, na kocke izrezana. Viljuškom je jede žena. Kulturno. Na stomaku leži. A onda gricka smoki, sada leži na leđima. A ja mislila samo bebe mogu da piju i jedu u ležećem položaju. Odjednom bakutinom djetetu se pripiškilo. Uz ogradu završen posao. Pa bako, tamo je wc!? Šta fali, mala je. Arogantna? Tetka/baba džangrizava? Partibrejker jer ne jedeš, ne skačeš drugima po glavi, ne vrištiš? Jok braco. Samo je puno ljudi koji ne znaju kako se dijeli zajednički javni prostor. Kad se ponovo rodim, potrudiću se da zaradim pare za privatni bazen. Biće moj! Ja samo onako, en passant.

Professor dixit

"Nije nego" 1978.

"Nema problema. To vam je izraz koji znači da je sve u najboljem redu. I zato o tome nećemo više ni da razgovaramo. Samo, vaša nastavnica nije naivna. ONA HOĆE DA POSMATRA! Ona procenjuje. Ona hoće da zna. A ta reč, trebalo bi da vam svima bljesne u glavi! ''Znati'' sve. Mi smo u dvadesetom veku. A ljudi konjušu već hiljadama godina. I nećemo im valjda SADA dozvoliti da klonu?! Hiljadama godina se zvera unaokolo...hiljadama godina se razbijaju glave. A šta to ljudi traže, ha? Traže da znaju! A šta da znaju? Kako se sve odvija! Kako se odvijaju stvari. A koje stvari? I kako to? E, vaša nastavnica će to da vam objasni.

Prvo i prvo, stvari su pridevi. Stvari su velike, male, grozne! Lepe...A sad, ako hoćete da znate kako se stvari odvijaju - obratite se prilozima! Stvari se odvijaju ''očigledno spokojno''. ''Prevashodno specijalno''. ''Strašno progresivno, blago prijatno!''. ''Čudesno očajno!''. ''Večno tragično''. A sad glagoli. Ono što stvari i lica čine jedni drugima, nazivamo glagolom. A zabranjeno je činiti bilo šta bez upotrebe glagola. Tu je poslovođa glagol ''raditi''. Raditi radnju, raditi za školu. Pa glagol ''voleti'', pa ''izgubiti''. Glagol ''zaboraviti'', ''postojati''. Pa, glagol ''drhtati''. Glagol ''stariti''. I glagol ''umreti''. I glagol ''sanjati''! Eto, šta rade lica, šta rade stvari jedni sa drugima! U tome je tajna! Uveze se neka nit! Pa se na nju ređaju: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli...pa se tako dobijaju fraze. A nisu ni skupe da se njima dekoriše tišina! ''Tišina! Ovde ja komandujem! Ja sam vlasnica fraza! Meni se sve pokorava! Istorija, geografija, matematika, teorija, geologija, biologija, patologija, lingvistika, statistika, atomistika i pedagogija!''.

IDITE KUĆI. I ODMORITE SE. NIJE UČENJE SVE. I znate šta? Činite dobro. Jer, to vam je jedina šansa, ako želite da budete srećni. Činite dobro...''