Mila Tanasijevic Mihajlovic dixit

Neodustajanje

Kada se prelije, kada te potopi slabost zbog nepravdi, bolesti, rastanaka, odlazaka dragih ljudi mimo reda i pre vremena, lekova koji zaustavljaju normalno ponašanje tela, živaca koji su se tanjili, tanjili i istanjili, love koja je uvek nedostajala jer je besramno nepravedno podeljena, zla koje vidiš u stvarnom životu, novinama, na bioskopskom platnu i u knjigama, ljubomore nezaslužene a dobijene na poklon od onog ko ne zna tvoju priču, nerazumevanja, uspeha i priznanja koji te zaobilaze kao da ste sile koji se odbijaju. Kada misliš da ne možeš, da nemaš snage, kada telo počne da ne sluša, pa drhti, a da te ništa nije uplašilo, kada puls ubrza pa u ruci i vratu samo osećaš "bam-bam-bam, neću ništa da znam", kada neka nova muka krene po svoje - sedi. Diši. Stišaj se. Zaustavi. Primiri. Smanji nadražaje. Odmori. Ustani. Nastavi.
Nema predaje. Ovo je bio samo zastoj.

"Nisam to bas najbolje razumela"