Magris dixit
"Mikrokosmosi"
"Na neki način, Vogera ponovo ispisuje knjigu o Jovu, stavljajući se na stranu prvih Jovovih sinova i kćeri, koji, tokom njegovih iskušenja, nestaju pod ruševinama kuće
uništene, poput stada, udarom pustinjskog vetra. Oni su u srećnom kraju nadomešteni, kao i stada i kamile, i sećanje na njih ne remeti pozne i ispunjene Jovove godine. Jov je protagonista strahotne priče koja je pokrenuta da bi upravo njega izbacila u prvi plan. S njegove tačke gledišta, iz perspektive čoveka kojem Gospod i Protivnik posvećuje svu svoju pažnju, mnogo je lakše prihvatiti da, i pored tragedija, život ima neki smisao. Niko se čak i ne pita da li su i kako su prvi sinovi, zgnječeni pod ruševinama, prihvatili svoju sudbinu pravih statista upotrebljenih za glorifikaciju Jova; ako se identifikujemo s njima, s njihovom bezimenom sudbinom, mnogo je teže slaviti poredak sveta." Magris 
Нема коментара:
Постави коментар