“Saopštenje” Hamito fon Doderer

“- Kada je to njima saopšteno?
– Oko pola dvanaest.
– Da li su nešto rekli? Je li ih tada uhvatio bes?
– Ne, ni reč nisu rekli, uopšte se nisu pomerili.
– A zatim, ništa drugo?
– Kako da ne. Oko šest sati uveče su istovremeno došli sa gradilišta i
počeli da tuku ljude, prosto da ih mlate. Sve se dalo u beg, ljudi su samo
gledali da umaknu da ne budu uhvaćeni i pretučeni.
– A koje su baš ljude tukli?
– Nikog određenog. Svakog ko bi prošao, omanjeg starca tako su šutnuli da je
tresnuo licem o rešetke slivnika. Bilo je baš strašno.
– A šta je to njima saopšteno u pola dvanaest?
Pojma nemam.”

“Starice” Rasel Edson

“Bila jedna starica koja je držala drugu staricu kao kućnog ljubimca u
zadnjem dvorištu privezanu za drvo pored činije sa vodom. Onda je druga
jedna starica posetila prvu staricu i pričala o jednoj drugoj starici.
– Kako je to zanimljivo, reče prva starica starici gošći. Onda starica
gošća pogleda kroz prozor i reče:
– Joj, kako je divan onaj stari mezimac privezan za drvo.
O, pa to je samo moja starica kućno mezimče, reče prva starica.
Kakvo divno staro mezimče, reče starica gošća.”

“Ponovno viđenje” Breht

“Neko koga dugo nije video pozdravi gospodina Hojnera, rekavši: Ništa se
niste promenili. – O, reče gospodin Kojner i preblede.”

“Zanimljiv slučaj” Dino Bucati

“Devojka reče, znate, meni se život sviđa. Kako, kako ste kazali? Tako, meni
se život sviđa. Objasnite mi to, lepo mi to objasnite. Sviđa mi se i kada bih
morala da ga napustim bilo bi mi veoma žao. Objasnite nam to gospođice,
strašno je zanimljivo. Vi, tamo, dođite i vi da čujete, ovde gospođica kaže da
joj se život sviđa.”

“Informacija” Ištvan Erkenja

“Četrnaest godina sedi na ulazu iza jednog malog šaltera. Ljudi mu
postavljaju svega dva pitanja. Gde su «Monteksove» kancelarije? Na to ovako
odgovara: Prvi sprat, levo. Drugo pitanje glasi: Gde su prostorije Direkcije
za preradu otpadaka? On odgovara: Drugi sprat, druga vrata desno. Tokom svih
četrnaest godina niko nije pogrešio, svako je bio upućen na pravo mesto.
Samo se jednom desilo da se pred šalterom zaustavila jedna dama i postavila
jedno od uobičajnih pitanja.
– Molim vas lepo, gde su «Monteksove» prostorije?
Ovaj put je izuzetno pogledao u daljinu i ovako odgovorio.
– Svi dolazimo ni iz čega i svi se vraćamo u veliko smrdljivo ništa.
Dama se, naravno, žalila. Žalba je ispitana, zatim se o njoj raspravljalo,
na kraju je zanemarena, zaista, nije se desilo bog zna šta.”

Kipling Dixit

Ako – Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe

Gube i osuđuju te;

Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,

Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;

Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,

Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,

Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;

I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;

Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,

Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj

Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu

I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;

Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao

Izopačenu od podlaca u zamku za budale,

Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,

I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;

Ako možeš da sabereš sve što imaš

I jednim zamahom staviš sve na kocku,

Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš

I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;

Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile

Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali

I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više

Do volje koja im govori: Istraj!

Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;

Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;

Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;

Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;

Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta

Sa šezdeset skupocenih sekunda,

Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,

I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.

Preveo : Ivo Andrić

Učenici I1 Tehničke škole Negotin su se prisetili žrtava holokausta prevodeći priču o jednoj bebi i kockici čokolade, dar nesebične osmogodišnje devojčice koji je bebi spasio život. Preko klizavog terena prevođenja vodila ih je profesor engleskog jezika Jadranka Manojlović, a da se uverite da su do cilja došli "sa neoštećenim rečenicama i porukom", prevod je trajno zalepila na film profesor građanskog vaspitanja Vesna Perić. Timski rad ne pobeđuje uvek, ali sigurno donosi rezultate.

Konstantin Kavafi dixit 

Grad

Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog

mora.

Naći će se drugi grad bolji od ovog.

Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;

i srce mi je – kao leš – pokopano.

Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.

Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,

crne ruševine svog života spazim, ovde,

gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati

istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:

u istim ćeš kućama osedeti.

Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš – ne

nadaj se –

nema za tebe broda, nema puta.

Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom

kutu,

straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.

Konstantin Kavafi

Bertold Breht dixit

Istina: još zarađujem za život.

Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa

Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.

Slučajno sam pošteđen. (Ako me napusti sreća,

Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!

Ali kako da jedem i pijem

Kad ono što pojedem otimam gladnome,

A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?

A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.

U starostavnim knjigama piše šta je mudro:

Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek

Proživeti bez straha.

Održati se i bez nasilja,

Zlo uzvraćati dobrim,

Svoje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –

Smatra se mudrim.

Ja sve to ne mogu:

Zaista, živim u mračno vreme!