Učenici I1 Tehničke škole Negotin su se prisetili žrtava holokausta prevodeći priču o jednoj bebi i kockici čokolade, dar nesebične osmogodišnje devojčice koji je bebi spasio život. Preko klizavog terena prevođenja vodila ih je profesor engleskog jezika Jadranka Manojlović, a da se uverite da su do cilja došli "sa neoštećenim rečenicama i porukom", prevod je trajno zalepila na film profesor građanskog vaspitanja Vesna Perić. Timski rad ne pobeđuje uvek, ali sigurno donosi rezultate.

Konstantin Kavafi dixit 

Grad

Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog

mora.

Naći će se drugi grad bolji od ovog.

Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;

i srce mi je – kao leš – pokopano.

Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.

Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,

crne ruševine svog života spazim, ovde,

gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.

Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati

istim. U istom ćeš susedstvu ostariti:

u istim ćeš kućama osedeti.

Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš – ne

nadaj se –

nema za tebe broda, nema puta.

Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom

kutu,

straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.

Konstantin Kavafi

Bertold Breht dixit

Istina: još zarađujem za život.

Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa

Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.

Slučajno sam pošteđen. (Ako me napusti sreća,

Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!

Ali kako da jedem i pijem

Kad ono što pojedem otimam gladnome,

A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?

A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.

U starostavnim knjigama piše šta je mudro:

Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek

Proživeti bez straha.

Održati se i bez nasilja,

Zlo uzvraćati dobrim,

Svoje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –

Smatra se mudrim.

Ja sve to ne mogu:

Zaista, živim u mračno vreme!