“Ne ozlediti našu skromnu braću naša je prva dužnost prema njima, no nije
dovoljno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvišeniju misiju – služiti im kad god
je to potrebno. Čovek koji bi isključio
bilo koje Božje biće iz okrilja samilosti i saosećanja, isto bi se tako ponio i
prema drugom čoveku.”
Sveti Franjo Asiški
Za nasilje nad životinjama tek opomena ili globa
Malom Snupiju
sipali kiselinu u usta
Članovi Udruženja za zaštitu životinja "BETA"
iz Zaječara doživeli su šok kada su miroljubivom psu Snupiju u junu 2019.
godine otvorili usta i ugledali spržena nepca! A Snupi je možda samo malo više
lajao…
Izrešetani
poni i magarac na salašu
Na svom salašu Petar Rašeta zatekao je jeziv prizor u
novembru ove godine. Naime, u ograđenom dvorištu ležali su, mrtvi poni Zlatko i
magarac Julije, ljubimci brojne dece, redovnih i najčešćih posetilaca Malog
Petrovog salaša, koji se nalazi u blizini Banje Junaković kod Apatina.
Maloletnik
bacio štene sa mosta u reku kod Dimitrovgrada
Zvala se Dobrila,
volela je đake, a oni su joj došli glave! Navijali su do poslednjeg atoma njene
snage!
Zar tako treba? Ima li opravdanja za ovakve postupke?
Srećom da ima i drugačijih primera. Pogledajte!
Pravili zimske kućice i ležajeve za napuštene mačke i pse
Mali volonteri: Deca čitaju psima koji su stidljivi i uplašeni
MJAU-VAU EKSPERT namenjen deci školskog uzrasta. Kroz ovaj program deca,
kroz teorijske i praktične vežbe, uče kako pravilno da prilaze životinjama,
kako da se ponašaju u susretu sa nepoznatim životinjama (čoporom pasa i sl.) i
mnoge druge korisne stvari. Program je zamišljen tako da se pored pravilnog
ophođenja prema životinjama, deca nauče i pravilnom odnosu prema životnoj
sredini.
Zahvaljujući inicijativi „Spasite prepelice – prijavite vabilice!“
proglašena je zabrana lova na grlice i prepelice do 2025. godine
Znamo li šta je to empatija? Da
li je to ljubaznost? Sažaljenje? Saosećanje? Da li smo svesni tuđih osećanja,
sreće ili nesreće, tuge ili boli, dok ih ne osetimo na sopstvenoj koži?
Empatija je sposobnost da emocionalno
razumemo šta drugi ljudi osećaju, vidimo stvari sa njihove tačke gledišta i
zamislimo sebe na njihovom mestu. Stičemo je kroz lično iskustvo i praksu za
koju nam je potrebna emocionalna inteligencija jer ona gradi veze između nas i drugih ljudi.
Između nas i drugih ljudi? A između nas i
drugih živih bića? Šta kažete da izujemo svoje cipele i da uđemo u šapice? Ili kandže?
Slabe - jake, svejedno. Da zamislimo da smo seme iz koje iznikne cvet? Mislite
da nisu naš broj? Bez brige! To je samo metafora koja treba da nas podseti da
nismo jedini na planeti koji dišemo, jedemo i pijemo, patimo, uživamo, volimo.
Nauče nas odmalena da su biljke i životinje, baš kao i mi, živa bića. Pa zar
onda ne treba da i sa njima saosećamo?
Jer, kao je rekao Franjo Asiški:
“Ne ozlediti našu skromnu braću
naša je prva dužnost prema njima, no nije dovoljno zaustaviti se na tome. Mi
imamo uzvišeniju misiju – služiti im kad god
je to potrebno. Čovek koji bi isključio bilo koje Božje biće iz okrilja
samilosti i saosećanja, isto bi se tako ponio i prema drugom čoveku.”
Da li se sa empatijom rađamo ili je
možemo razviti tokom života?
Da bismo bili u stanju da osećamo empatiju, neophodna je socijalizacija. Empatični
i socijalizovani se ne rađamo. Te sposobnosti se uče i razvijaju tokom života. Mala deca, nesocijalizovana, usredsređena
na zadovoljavanje svojih potreba i zadovoljstava, nemaju nikakvo saosećanje za
druge, već ih roditelji uče da nije u redu udariti macu jer je udarac boli baš
kao i njih, da je jednogodišnji pas još uvek onaj isti psić, u novom, sada većem
krznenom odelu, kojem je potrebna ista briga i pažnja. Da i kokoška i guska znaju da se grle sa
čovekom, da ima gorila koje su spremne da od ostatka čopora zaštite ljudsko
mladunče “zalutalo” u njihov prostor...
Deca lako razvijaju empatiju sa životinjama. Razumevanje koje se javlja sa
novim spoznajama pomaže im da savladaju razne strahove, da se oslobode
stereotipa, da zavole i one životinje
koje se tradicionalno opisuju pridevima zli, gadni, štetočine. Da ne bude
zabune, lav nije maca koju možemo iz ruke hraniti, medved sluša Mašu samo u
crtanim filmovima, odbegli panter nije Bagira, kobra je otrovna zmija koja ne
igra uz muziku već zauzima odbrambeni stav i pokušava da se brani od
neprijatelja. I da, slon nije umetnik da slika. Besan ubija. Ali kad izgubi
partnera ili ostane bez mame, plače. I zato, ostavimo ih na miru, pustimo da
žive svoju slobodu, ne mešajmo se u njihove odnose jer će ih uspostaviti sami
prema zakonima prirode. Dovoljno je da ne narušavamo njihova staništa. I da im
se divimo. Zbog snage, spretnosti, urođene snalažljivosti, ljubavi i brige koje
osećaju prema svojoj mladunčadi.
Emocionalno opismenjavanje dece, neophodno za razvoj empatije, počinje od
malih nogu. Kroz razgovor, čitanje priča i pesama za decu, kroz igru i, ne
zaboravimo, ličnim primerom. Sećamo se
Mire koja mora da objasni svojoj maci da za mačke nema škola? Ko od nas nije zaplakao
zbog keruše čiju je decu bezdušni vlasnik strpao u vreću i bacio u vodu? A šta
kažete na priču o srećnom careviću i lastavici dobrog srca? Slavuj je, sa trnom u srcu, krvlju platio crvenu ružu. Ako
nam ovi primeri nisu dovoljni da nas podsete na žrtve na koje su spremne, zbog
svoje bezuslovne ljubavi prema dvonožnom, mislećem srtvorenju, ti divni
višenožni prijatelji, da probamo ovako.
10
razloga zbog kojih treba da imamo kućnog ljubimca
Pružaju nam bezuslovnu ljubav i uče
nas da volimo.
Uvek su raspoloženi za druženje.
Ne odaju nikom naše tajne.
Ništa od nas ne traže i kad nam se ne priča oni ćute.
Uz njih se ne osećamo usamljeno.
Leče našu tugu.
Nasmeju nas i kad
nam nije do smeha.
Uz njih postajemo odgovorni.
Čine nas zadovoljnijim i srećnijim.
Rasteraće svaki strah.
Krzneni ljubimci da ili ne? Daaaaaaaaaaa
Jeste li primijetili da uspostavljaju kontakt lako kao nekad još samo ljudi koji vole i čuvaju pse?
Cezar je kul. Došao je kao beba, odlučan da nas usvoji i ostane. Voli on nas, ali još više voli slobodu. Pa skita. Ne može ga zaustaviti nijedna prepreka. Nepogrešivo pronađe rupu u zidu i ogradi. Sve ulice su njegove. Ima i omiljene kafee. Gizdav i bez povodca i na povodcu. Šeta on visoko uzdignuta repa.
Autor teksta: Vesna Perić
Foto: Predrag Grujić
