Сваке године, у свету се 21. фебруара обележава Међународни дан матерњег језика. Ове године, наш школски библиотекар се бавио анализом језика младих генерација.

Брине ли нас употреба србиша? Одговори на ово питање су различити јер су мишљења подељена. Док су професори матерњег језика очајни због употребе неологизама, енглеских речи, узречица у говорном и писаном језику својих ученика, лингвисти не виде разлога за бригу јер свака генерација има свој жаргон, тинејџерски језик, који уласком у свет одраслих оде у заборав.

 

Језик не мора да грми      

 

Текст објављен у часопису Друштва школских библиотекара Србије 
„Школски библиотекар“  и у школском часопису ТШ „Технопис 5“:
Весна Перић, школски библиотекар

 

Закони природе кажу да сва жива бића комуницирају. Човеку је лако да прихвати да је способан да успостави невербалну комуникацију са животињама. По положају тела са лакоћом препознаје њихову раздраганост, љубав, поверење, страх, бол, узнемиреност, раздраженост. Без проблема уочава и да животињске врсте међусобно комуницирају, да се споразумевају користећи разне сигнале: мирисе, звуке, покрете, додире. И док су за њега животиње бића која осећају, биљке посматра другачије. Оне су ту да му обезбеде кисеоник неопходан да нахрани крв и плућа, задовоље његове физиолошке потребе, да му улепшају средину у којој живи и борави и да помоћу њих изрази осећања у различитим околностима. Али, ствари стоје мало другачије. Разним експериментима биолози су открили да биљке, иако немају централни нервни систем, спадају у чулна бића, да су састављене од ћелија које им омогућавају да осећају и памте, да су потпуно свесне света око себе, само га на другачији начин доживљавају. Њихов свет комуникације је скривен, али ако је човек довољно знатижељан, откриће да се непогрешиво окрећу према светлости, раскошно цветају уз класичну музику, напредују ако им се поклања пажња, тугују и вену кад их туђа рука храни и залива. И да и те како бирају друштво.

У почетку беше плач

    Оно што човека разликује од осталих живих бића је могућност да комуницира са својом врстом не само невербално већ и вербално. У почетку беше реч. Први уздах и први звук човек произведе у току 15 секунди по рођењу. И ако мислите да све бебе исто плачу, нисте у праву. Плачући комуницирају, саопштавају нам како се осећају. Свака на свој начин. Баш као што одрасла особа употребом различитих речи преноси потребе и жеље. Пре самог плача бебе производе звукове које је тешко дешифровати. Та фаза комуникације постепено прелази у гугутање и неразумљиво брбљање које ће се у једном тренутку артикулисати у речи. Беба почне да говори, развија комуникативни систем састављен од гласова, речи и реченица, савладава језик у акцији којим ће се служити до краја живота.

,,Много самујеш и дуго ћутиш...''

Човека је одувек занимало питање настанка језика. Како и када је настао? Када је људска врста почела говорити и зашто? Одговоре на питања о пореклу језика тражио је у митовима разних култура. Библијско објашњење о настанку разних језика из једног заједничког, као божијој казни због гордости људи, задовољавало је средњовековног човека. Али, не и оног који је дошао после њега. Упркос жељи да се нађу одговори на постављена питања, тек су се почетком XIX века створили услови да се изучавању настанка језика код људске врсте приступи и са научне стране. Тешка тема. Без емпиријских доказа многим научницима је деловала толико неприкладна за озбиљно изучавање да је 1866. године Париско лингвистичко друштво забранило све актуелне или будуће расправе о овој теми. Та забрана је имала утицај на велики део западног света све до краја XX века када јој се лингвисти враћају износећи различите хипотезе о томе како, зашто, када и где је језик настао.

 

  Да је језик систем знакова који је средство споразумевања међу људима, за лингвисте није спорно. Слажу се и да је пре око милион година, када је Homo erectus могао продуковати артикулисане звуке, јер му се говорни апарат формирао усправљањем на задње ноге, настао првобитни, примитивни језик. Првобитни језик имао је прво само именице, да прачовек означи предмете и друге појмове око себе, затим је добио глаголе, да човек означи радњу и акцију, именице и глаголи су се сложили у реченицу и тако је настала синтакса, сложена структура језика. Настао је прави, развијени језик. Требало је да прође неколико стотина хиљада година док се код човека није развила способност памћења, мишљења и учења и језик једнак данашњем. 

Када су у питању разлози који су довели до развитка језика, мишљења међу научницима су подељена. По једнима, језик се развио због природне селекције јер је онај који говори био сексуално привлачнији. Други пак тврде да се језик развио из социолошких потреба,у тренутку када се претходне методе социјалне интеракције, као што су међусобно тимарење и требљење, нису више могле примењивати. По трећој теорији језик се развио из комуникативних потреба, пре свега ради боље и успешније организације лова. 

Потреба човека да се у свакодневном животу споразумева са другим људима подстакла је веће занимање за језик. Уочивши да свако ко добро влада језиком лакше размењује добра, продаје робу, долази до информација које увећавају знање и побољшавају умеће, схватио је да без језика човек не би био човек, да је језик услов опстанка људске врсте, показатељ нивоа развијености културе и етничке уједињености народа. Од првог до последњег уздаха, човек је не само окружен језиком већ и у њега уроњен. Да ли је свестан тога? Често не. Бар не до тренутка док се језик не испољи у неком другом виду, оном на који није навикао. Значаја језика постаје свестан тек када се сусретне са дотад непознатом речју, нечијим отежаним говором или страним језиком. 

Човек је друштвено биће. Живи у заједницама које се разликују по обичајима, начину живота условљеном географским положајем, вером, културом, степеном образовања... И по језику којим се једна заједница служи. Језик је посебност својствена одређеној групи људи. Може се пренети на друге групе и људе али и даље остаје особеност те заједнице. Додуше, особеност која је склона мењању јер се са променама у људској заједници мења и језик. А мења се јер је, како је својевремено говорио Меша Селимовић, ,,жив организам, река која непрестано тече и непрестано се бистри и мути…“

 

Реци ми! Али кратко.

 Кaда кренемо у школу, прво чему нас науче је да је језик жив. Да се мења, развија и расте. Речи настају и нестају. Заглаве се у неком кутку мозга, затрпане информацијама написаним неким новим језиком, и ту мирују док их не оживи давно прочитана књига која нам је опет дошла под руку или случајни сусрет са особом из неког другог, старијег филма, са којом смо делили време и приче. Науче нас и да се језик прилагођава, а не можемо да не приметимо да често „стилује“ туђе речи и све више „багује“. Прилагођава? Чему? Потребама. Чијим? Дигиталне генерације која је под утицајем музике, филма и интернета у новим речима нашла лингвистички комфор. Убрзан темпо живота, развој технологије и појава интернета утицали су на све, а највише на младе људе, да у усменој и писаној комуникацији штеде време и простор. Адолесценти, брзи на прстима, а штури на језику, у порукама користе „ошишану латиницу“, не поштују граматику и ортографске норме и на тај начин чине да језик излази из оквира стандарда. Новоговор или, како га неки лингвисти називају, нетспик, тежи једноставности и брзини, постаје начин комуникације који се разликује од класичног усменог и писаног језика јер „живи“ на њиховој граници.

 

Друштвене мреже имају велику моћ и утицај на понашање и говор младих којима онлајн комуникација све више постаје доминантно средство општења. Бити кратак и брз је од пресудног значаја. Да би се тај императив испунио, потребно је користити језичка средства на лежернији начин и увести језичке иновације на ортографском, лексичком и граматичком плану. Тако настаје писани језик који има особине неформалног говора, који се све више удаљава од стандардног језика и приближава жаргону.

 

Којим језиком говоре наша деца?

 

-            Pa zato sto je izdominirala profesorku!!!!

-            Izotkidala je ☺

-            Izneverovala sam kad sam videla sta me pitas

-          Drugari, veliko hvala na sve te pozive na evente ali ako bih vas baš sve ispoštovala, postala bih alkoholicarka majke mi ☺ Msm stvarno, imajte obzira ☺¹

 

Колико сте пута чули и у коментару прочитали ове глаголе? И сигурно сте се питали како може неко да издоминира, изоткида, изневерује... Па видите да може. Ако питате младе зашто користе ове глаголе, даће вам аргументе: „Морам да скратим реченицу, а јаче кажем оно што хоћу.“

 

-        Umesto da ucim za sutrasnji ispit, sedim i citam tvoju ispovest, i zaneverovao sam na licu mesta

 

Звучи ли вам енергично, убедљиво и прецизно? Младима да. Притом, ко ће још да пише „нисам могао да верујем“? Утрошено много времена и простора.

 

-        Seka lepa

-        Seku najvise

 

Телеграфски кратко. Глагола нема, али ко још не схвата да је изостављени глагол „волети“. Економично, а јасно свима. Порука пренета.

 

-        „Matori, zaboravio si da skineš poklopac sa objektiva“

-        Gledam u objektiv, ali poklopca nema, očigledno je da sam ga skinuo.

-        „Sprdam te matori, slikaj me, žurim“

-            ma šalim te....... ali brate onoliko da gineš, hheheh, šalim te ponovo ☺

 

Знамо да у стандардном српском језику правимо разлику између прелазних и непрелазних глагола и да препознамо повратне и неправе повратне глаголе, зар не? Али, ако зафркавати, завитлавати, зезати могу бити и прелазни и повратни, шта фали ако се морфема се код глагола спрдати се и зезати се изгуби негде успут у комуникацији? Брже се напише, а остане и више карактера на располагању у поруци. Кратка опаска, писац ових редова је управо ових дана, на часу, од једног ученика чуо спрдам те. И лично се уверио колико се времена и даха уштеди кад се изостави се.

 

-      dakle nećete. Znate, u ovakvu montažu može da poveruje samo neko „mozga bez“, a da je podeli neko „srama bez“.

-        Da to sam ja.. Fotošopa bez... šminke bez.. ☺

-        Zamisli sta izjavi blama bez????

 

A: Neka akcija veceras?

B: Kinte bez

 

Место предлогу у српском језику је увек испред лексеме. Али, у комуникацији млади су се баш обрушили на предлог без и променили му место. Није да им се не допада његова позиција у матерњем језику, али ако могу Британци и Американци да кажу и напишу moneyless, шта их кошта да и они убаце нову језичку конструкцију у своју комуникацију. Утицај енглеског, шта да се ради?

 

-        Inace u teretani radim i one tvoje vezbice za kod kuce ...

-        a ima li sta slatko za posle klope?

-        UBOLA SAM REMZIJA NA FOKSU DOBAR PROGRAM ZA PRED ISPIT HE HE :)))))))))

 

Објашњење за удвајање предлога писац овог текста би морао да препусти лингвистима. Једино што из примера може да закључи је да се и овде ради о уштеди времена и простора. Док изговориш „добар програм за релаксацију пред испит“, оде воз.

 

1 Примери у тексту су наведени аутентично, без икаквих исправки, онако како су их написали корисници и зато нису пребачени из латинице у ћирилицу.

 

Говориш ли србиш?

 

Будући да живимо у ери глобализације и имајући у виду доминантну улогу интернета као глобалног простора, те моћ и утицај друштвених мрежа на понашање и комуникацију младих, језичка револуција и није посебно изненађујућа. Млади, којима онлајн комуникација све више постаје доминантно средство општења, много времена проводе дописујући се са својим вршњацима. Брзо време и брзе комуникације траже и брз језик, неоптерећен уметнутим реченицама, дугачким синтагмама и речима које имају више од два слога. Стварање језика младих је комплексна друштвена појава мотивисана различитим потребама. Бити економичан у исказивању мисли је само један од разлога употребе новоговора. Кроз сопствени начин изражавања, мање-више неразумљив и неприхватљив одраслима, тинејџери проналазе сопствени идентитет, смањују везаност за породицу, јачају самопоуздање које им је неопходно да пронађу своје место међу вршњацима и у друштву.

 

Говориш ли глобиш? Рунглиш, франгле, поглиш, порглиш, сербиш?

 

Говориш? Фино, не осуђујем те. И разумем те. Само пази! Не претеруј! Бити брз на прстима је добро, али бити штур на језику није и неће увек бити кул. Обогати свој речник! Саговорник ће у теби видети образовану и паметну особу. Пробај! Ништа те не кошта. Потребне су само књиге. А њих има у библиотекама.

 

Литература:

 1. Редли, Јелена (2018).Иновације у језику младих на друштвеним мрежама.

 Језици и културе у времену и простору.VII/2. 173–184.UDK:     811.163.41’367:004.738.5;811.163.41’37:004.738.5

2. Божовић, Ђорђе.Како је настао језик. Српски језички атеље, блог                                                             http://srpskijezickiatelje.wdfiles.com