Aristotelov peti element
"Onaj ko posadi drvo, znajući da sigurno neće sediti u njegovoj senci, počeo je da razume smisao života."
Rabindranat Tagore
Sretni su Atinjani. Svakodnevno im je pod nogama istorija grada, u vazduhu reči filozofa i pesnika. Sklad i lepota su na svakom koraku. Čini vam se da se guraju, zaleću da zauzmu prostor u oku, uhu i sećanju putnika kojima je, ma koliko puta se vraćali u Atinu, malo vremena na raspolaganju da vide, čuju, osete sve ono što je njegovim stanovnicima stalno na dohvat ruke. Imaju u gradu brdo sa kojeg puca pogled na celu belu Atinu. More i plaže do kojih dolaze metroom i tramvajem. 333 sunčana dana. Povetarac koji ih rashlađuje kada temperatura vazduha postane neprijatna na koži. I zelene oaze. Etar. Aristotelov peti element, beskrajni prostor daleko iznad oblaka. Mnogo je etara u Atini, ali najpoznatiji, u kojem smo i sami uživali, je Nacionalni vrt. Nasleđe kraljice Amalije, mirna oaza u koju se ljudi povuku kada entuzijazam za grčku mitologiju počne da ih napušta, a potreba da se sklone od atinskog užarenog vazduha imperativ. Vrt je otvoren za javnost od izlaska do zalaska sunca. Toliko vremena je i potrebno da se obiđe svaki kutak, detaljno osmotri i zagrli skoro 500 vrsta drveća i biljaka koje ukrašavaju staze, odslušaju pesme egzotičnih ptica, prebroje kornjače kojima se nigde ne žuri i zastane i slika kod rimskih ostataka, korintskih kapitela i mozaika.
Sladak je to umor. Vraća snagu da bi se moglo opet uroniti u vrtlog istorije i lepote grčke umetnosti, ali i u frenetičnu svakodnevicu moderne Atine. I zato. Kad dođete u Atinin grad, nebitno u koje godišnje doba, nemojte propustiti šetnju senovitim stazama Nacionalnog vrta. Isplati se čula upoznati sa petim elementom.
Нема коментара:
Постави коментар