Podno Akropolja, i danju
i noću pulsira kao žila kucavica stari deo Atine, Plaka. Vekovi koje je ova
četvrt preživela mogu se videti u mešavini neoklasičnog, otomanskog i
kikladskog stila u arhitekturi. Smeštena između ruševina, iz kojih se grad
poput žar ptice iznova i iznova rađao, bila je, prema verovanju Grka, mesto u
kojem su bogovi boravili kada bi sišli sa Olimpa.
Kada ste u centru Atine, na trgu Monastiraki, i krenete levo već ste u Plaki, mestu na kome su se oduvek okupljali veliki mislioci, pisci, glumci, političari i svi važni ljudi koji su činili atinsku zajednicu u antičkom periodu. Ne zaobilaze je ni Grci. Dok sede u hladu kafića i uz kafu razgovaraju o životu i smrti, politici, cenama, ratovima i svemu ostalom što muči čoveka, gomila turista, čijim je davnim precima, zbog gordosti, Gospod „pomeo jezik da ne razumeju jedan drugog šta govore“ tiska se po malim trgovkama prepunim začina, sapuna, upakovanih baklava, suvenira sa obeležjima Atine i Grčke. Robe ima i za turiste sa dubljim džepom koje grčki trgovci prepoznaju sa lakoćom. Kožna galanterija, nakit od najfinijeg srebra i zlata, svilene ešarpe zovu. Mame da barem stanete na tren i očima ili rukom dotaknete. Trgovci se ne ljute, koliko uživaju u parama toliko i u divljenju koje vide u pogledu onih koji „samo gledaju“ i u rečima hvale za njihove proizvode.
Donji deo Plake povezuju
malene popločane ulice sa uskim pločnicima. Gde god je moguće staviti stolicu,
bilo od kovanog gvožđa ili drveta obojenog veselim bojama, Grci je stave. Zato
je Plaka mesto ušuškanih, svetiljkama, lampama, šarenim suncobranima i
kišobranima ukrašenih kafića, taverni, uzerija. Ako ne nađete slobodnu stolicu,
nemojte brinuti. Tu su stepenice i noću dovoljno tople od vrelog atinskog sunca. A ima i
jastuka. Kafa i piće prijaju i dok sedite na njima.
Ako niste turista kojem
je dovoljno da pred put pročita na nekom od brojnih turističkih sajtova savete
tipa „X obaveznih mesta koje treba videti“, ako u sebi imate avanturističkog
duha i ne plašite se da ćete zalutati i zauvek ostati u zabačenim sokacima iz
kojih mikada nećete naći izlaz i vratiti se u hotel, slobodno krenite u gornju
Plaku. Popnite se koji stepenik više, iskrsnuće pred vama potpuno drugačija
Atina. Živahna, obojena, šarenih ulica, raznobojnog cveća, uličnih zabavljača,
prodavaca ručno napravljenog nakita. Nastavite da se penjete, turista će oko
vas biti manje, ali ne i oleandera, antičkih ostataka u baštama, između zgrada
i po skrivenim ćoškovima, prelepih crkvica starih i po 10 vekova.
Kada se umorite od
šetnje, krenite nizbrdo. Kojom god ulicom da pođete, stići ćete do uvek
prepunog, muzikom ispunjenog, od voća mirisnog trga Monastiraki. Nekada je na
tom mestu bila agora, tržnica, mesto na kome se prodavalo i kupovalo, besedilo
i filozofiralo. Ni danas nije drugačije. Oko trga je bezbroj radnjica
zaboravljenih zanata, antikvarnica starog nameštaja, prodavnica suvenira i
butika. I naravno buvlja pijaca. Brojne su i taverne sa specijalitetima grčke
kuhinje. U jednoj od njih uverili smo se da je nezaboravan ukus musake,
suvlakija, teletine u vinu i grčke salate. Nepca su uživala, verujte. A i srce
je bilo na mestu jer smo se osećali kao kod kuće. Za to su se pobrinuli
ljubazni domaćini, vlasnici taverne koji nam nisu dozvolili da pođemo dok ne
probamo grčku alvu na račun kuće. Veče za pamćenje. Najslađi način da se
pozdravimo sa kvartom koji nam je bio utočište tokom četrnaestodnevnog boravka
u gradu Aristotela, Sokrata, Platona, bogova i demokratije. I zato svako od nas
18 može da kaže: „Atina se eho mesa stin kardia mu.“
Нема коментара:
Постави коментар